Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 51
Суштина поетике | часопис за књижевност
У сутон тек букте пуне сласти.
О, пусти ватре и намах дах страсти!
Пожар је сунчани и дамари румени.
У индиго се већ разлива мастило
И ништи свако наше слово
Јутро ће ново заменити ово.
⪤
НЕ БИЛО МЕ
Полаганце склиском
Бол с вриском
Оштром штиклом
Мог мозга лом
Канџе наоштрене
Чиоде у јастучнице
Заривам црвене
Мисао кипти
Отровао си је
Стамен ко кип
Клањања ти годе
И њихања згоде
По тинтари те
Матере ти
Мене 'ш сатирати
Достан
Бостан обрао си
Ваздан постан
Не омрсио се
Разбуктао ми се несан
Дозрео си јашта ли си
51