Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 51

Суштина поетике | часопис за књижевност У сутон тек букте пуне сласти. О, пусти ватре и намах дах страсти! Пожар је сунчани и дамари румени. У индиго се већ разлива мастило И ништи свако наше слово Јутро ће ново заменити ово. ⪤ НЕ БИЛО МЕ Полаганце склиском Бол с вриском Оштром штиклом Мог мозга лом Канџе наоштрене Чиоде у јастучнице Заривам црвене Мисао кипти Отровао си је Стамен ко кип Клањања ти годе И њихања згоде По тинтари те Матере ти Мене 'ш сатирати Достан Бостан обрао си Ваздан постан Не омрсио се Разбуктао ми се несан Дозрео си јашта ли си 51