Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 49

Суштина поетике | часопис за књижевност
Песме у титрајима | Кристина Павловић Рајић

НИШТА НЕ МОРА

У стенама су улегнућа
за летње мисли у смирајима.
Човек је на песку сам,
избачен из колотечине, насукан.
Опружен у нагости свог тела,
ослобођен је свих стега.
Ужурбане мисли обуздава,
ништа не мора.

Светлоплаво је у титрајима.
Иза пенушавог вала тиркиз се разлива.
Упливава у бескрај спокоја,
свих тескоба разгрнут.

Рибе разнолике,
мирно плове, навикле
човек је део природе.

Испружен на линији плаветнила
(вода се с небом спојила),
део је пространства недогледнога.
Мисао излази из времена
ка вечности вођена.

Далеко је градска врева.
Дан је дуг и насмејан.
Галеб се пружа размахнут
над пучином која снева.
Човек је сам слободан,
ни на шта приморан.
49