С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
***
Ја сам себи и ружа и трн – Јер ја хоћу зато тако боли... А кад је дан и одвише црн, Цвет процвета који срце воли Ма најскупља залила га крв.
Ја сам себи и птица и црв, Црв што трује часе најсрећније, Што последњу исисава крв... Али кад је небо најтамније, Крила птице дигну ме учас.
Ја сам себи проклетство и спас: Сумњом трујем наде најсветлије, Ал ' ме зато спасе песме глас Када срце крикне најболније И најцрљи кад му дође час.
Из збирке – Откинуто лишће
⪤
***
Зашто ме миром не напијиш, Горо вечито зелена, Што ми заборав не поклониш, Планино снежна, студена;
Зашто ме ти не успокојиш, Бескрајно небо над њима, Зашто ме надом не облијеш, Ти сунце за облацима;
38