Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 20

Суштина поетике | часопис за књижевност
Силвана Алексић | КАДА УМРЕМ

А када умрем, нећу да крај своје раке видим,
Никога ко ме док дисах, поштовао није.
Гласно вам кажем, немам шта да се стидим
Нећу да ме на починак испрате змије.

Нисам ја Нарцис, не тражим да ме воле,
Не желим да се над мојом одлуком крсте.
Зло не пожељех – а још ме ране боле
Од оних што ми у очи гураше прсте.

Мене су учили, без мржње да свијетом ходим.
И да си велики, колико опростиш пута.
Знам иста бићу и кад се поново родим
И ако срце ми угризе гуја љута.

Урош Предић – Сироче на мајчином гробу
20