Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 102

Суштина поетике | часопис за књижевност
КÒ И ПРЕ

Бранку Радичевићу

Небо кроз прозор
и птица лет.
Само да ми је
да изађем
и станем
под небо плаво.
Да ми је да дозовем облаке
беле и лаке
и ветрић благ.

Тада се нестаје
тада
у реду је
све.
Више не мислиш
ни на шта
него
идеш, радиш,
шеташ се
кроз парк.
Сретнеш неког пролазника
јавиш се
наставиш даље
до Саве.

Седнеш на обалоутврду
од камена или бетона,
посматраш реку
њен ток.
Њен ток
односи све твоје бриге.
102