Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 84

Суштина поетике | часопис за књижевност
Четири песме | Бранкица Вељковић
ЧЕЖЊА
Мислила сам да ће проћи
Као случајни пролазник
У сузно јутро...
И да ме неће ни погледати
Ни додирнути.
Једноставно ће ме заобићи
Као бару посред пута.
Али она не пролази тако.
Она има црвени кишобран
Од кога на длановима
Остају црвени вулкани.
А кад се ти дланови
Залепе за срце
Не можеш их више померити.
⪤
МОГУ
Могу написати једну огромну песму
И у њу ставити све речи које сам задржала
И све осмехе којима сам те чекала
И све додире које сам ти ускратила
И све жеље којима сам те желела
И све стазе које су нас водиле
И све лажи којима си ме хранио.
Могу написати једну огромну песму
Препуну туге коју си оставио.
Људи при одласку забораве
84