С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
повезаност са трубадурима. Најпре се уочава трубадурско одбацивање устаљене етичке и друштвене норме, као и то да је сва пажња усмерена на специфичну љубав. Пратећи животе Ромеа и Јулије, потврђује се да љубав има моћ да у љубавнику изазове врлину и отменост, потврђује се да је љубав пут уздизања духа. Ако обратимо пажњу на тон трагедије, уочићемо да је реч о трубадурској мелодији из 12. века. Трубадурске мелодије из 12. века пре свега певају о кобној љубави с несрећним крајем, о смртоносној љубави која је лепша што је фаталнија и несрећнија.( Арсенијевић-Митрић: 2017)
Фаталност је присутна од самог почетка, а прве знаке фаталности уочавамо када хор најављује оно што ће тек доћи: Љубав двоје младих у злокобном знаку,................................. Живеће два часа на скученој бини.( Виљем Шекспир, Ромео и Јулија, II, 2)
Ова фаталност није последица моћи љубавног напитка. Препреку њиховој љубави представљају немири у граду у којима се два супарничка клана сукобљавају и међусобно убијају. Судбина ово двоје младих је одређена рођењем и није наклоњена њиховој љубави.
Туча резултира смрћу једног Капулета и чини Ромеа убицом. Сплет околности га заувек одваја од Јулије, али га не спречава да је и даље воли. Кад бива увучен у тучу против своје воље, Ромео узвикује:( Аврил: 2013) Судба се са мном спрда!( Виљем Шекспир, Ромео и Јулија, III, 1)
Јулија Кристева поставља питање да ли љубав Ромеа и Јулије представља покушај помирења породица. Њих двоје нису придавали значаја мржњи међу породицама, нису били уплетени у тај ланац мржње. Било је очекивано да се и они мрзе, али су љубављу надјачали мржњу. Њихова љубав еј била високо изнад приземне, примитивне и безразложне мржње. Живели су за кратке тренутке уживања у љубави и бежали у
77