Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 34

Суштина поетике | часопис за књижевност
— Да. Сломио сам јој срце два пута.
— Зашто?
— Зашто? Извршите увид у мој усуд и мој живот.
— Погледајте ме у очи. Аха… да, схватам… Храбри,
несебични човече. Будало! Не замерите на овом последњем.
Ви нисте за ово место. Видећу шта могу да урадим.
— Немојте, молим вас.
— Не, не. Идите и сачекајте у мојој канцеларији. Тамо
вас нико неће узнемиравати. Хи, хи, хи! Ја идем да поздравим
нову групу. Просто обожавају када их поздрави главни и
одговорни. А и ред је. Свратићу на повратку до књиговодства
да вас избришу из књига. Након тога направићемо апелацију,
знате… Њему.
— Не. Могао бих вам дати све одговоре. Питали бисте за
њу… Нећу вам ништа рећи. Верујте у то што сте и до сада
веровали. Ипак, морате да понесете неку, хм, успомену
одавде. Али, јесте ми симпатични… Не оставља увек онај који
одлази, каже једна изрека.
⪤
О ПИСЦУ
Александар Стевановић
Рођен је у Ужицу, 21. априла 1978.
године. Основну школу и гимназију
завршио је у Ивањици. Дипломирао је на
Правном факултету у Београду. Од 2006.
до 2010. године је радио као правни
саветник у тимовима одбране Драгољуба
Ојданића и Бруна Стојића пред МКСЈ у
Хагу. Од 2010. године до 2016. године
радио је као правни сарадник у тиму одбране Радована
Караџића.
Пише кратке приче, приповетке и понекад песме.
Живи у Холандији.
34