С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
„ Ја сам само у пролазу , а ви дивно певате . Како можете да смишљате стихове у тренутку ?“, полако се приближавао свирачу .
„ Све у животу је плод тренутка , ма колико планирали “, одговорио је пајадор Фагундес .
„ Ја никада не планирам , и овде сам случајно “, странац је слегао раменима , као да му је свеједно што је баш у том граду .
„ Ништа није случајно . Је л ' има у вашој земљи , а не желим да знам која је , је л ' има уличних свирача ?“
„ Има , али они напамет уче стихове , или певају туђе песме “, одговорио је , окренувши се око себе . Гужва је нестала и он и пајадор Фагундес су били потпуно сами . Само се у даљини повремено оглашавао брод . У немом лету птице су секле ниске облаке .
„ Чудно . Мора да су они преспавали све своје тренутке “ , тужно је рекао певач , пакујући своју гитару . Склонио је лимено буре и кренуо ка луци , где су се надјачавале птице и бродови . Странац га је посматрао како одлази . Ниједном се није окренуо .
Стајао је под мостом још неко време , а онда пошао хотелу решен да следећим летом оде из Аргентине . Вратио се у свој град који се ни по чему није разликовао од других градова на свету . Високе зграде које узнемиравају небо и несносна бука која гута уплашени мир . Понеки мост , али под мостом нема пајадора . Једном је срео уличног свирача . Седео је на градском тргу поред фонтане и певао окупљеним људима . Повремено би му се придружиле птице , крештале су и махале крилима .
„ Је л ' можеш да певаш тако да у тренутку измишљаш стихове ?“, пришао је певачу .
„ Па ... не иде то тако , тешко је “, одговорио му је збуњени младић .
„ Није , само мораш да сакупиш сву тишину града у себе и да певаш из душе . Обавезно мораш да затвориш очи , Видео
24