С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
поштување. Бог, па кум, вревеоше стари...( Зај ' м). Слично уводним и финалним порукама, кратким народним сентенцама прожет је и унутрашњи текст прича: Суд је туј да се у њег сритају истина и правда. Овде сам рођена, овде ћу си и умрем. Докле имам планови, ћу имам и данови.
Иако су протагонисти који износе причу у првом лицу, и мушкарци и жене, у књизи доминира интиман женски глас из прича Нећу, тато и Камен под груди. Корени овог гласа у нашој књижевности су у Михаиловићевој Петрији и драми Камен за под главу Милице Новковић. Он доминира у овој књизи и по јачини му је раван последњи, али мушки глас, из приче Пропас. Сви заједно чине својеврстан књижевни хор који ритмиком једног говора показује колико је и како дубока душа бића које живи у прошлом времену или савременост евоцира кроз прошло.
Поред народне мудрости која је вешто ситуирана у причу, налазимо и мотиве који су тачке спајања са нашом народном и нашом уметничком књижевношћу. За народну је јасно откуд ту, а за уметничку нит приповедања ауторка може да захвали свом умећу и таленту.
Од мотива које имамо и у другим делима наше књижевности можемо навести мотив ожалошћене породице у причи Нас ни Свети Сава не мож да измири, мотив жене петријанског типа већ смо поменули, а познато је да Виолета Јовић у свом ранијем опусу вешто барата универзалним мотивима – поготово је то видљиво у роману Тен ' ц где се јавља мотив покојника( види више у: Пирандело Покојни Матија Паскал и Нушић Покојник). Управо тачке спајања универзалног мотива и народног јесу оно што доприноси стилизацији ових прича и њиховој вредности.
Доминација фолклора не долази само путем језика тј. говора, народних мудрих изрека и фраза, показивања и указивања на руралну средину и начин живота у њој, већ и на основу фолклорних епских мотива од којих се јасно уочава орање друма у причи Пропас. Овај мотив нашој књижевности
16