С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Напрежу се, изнад моћи, Пошто-пото подић Христа, И, бар ужетом од лажи, Везати га уврх крста.
Из збирке: Са планина и низина Из циклуса: Тужне песме / Excelsior
⪤
II
Има у парку једна стаза, којом некад ходаше ти, – чини се, у песку сребрном, још трају твоји трагови.
Покрај стазе обична клупа – ту не једном седеше ти. Ту растасмо се последњи пут... Ту зрак ми се твој угаси.
И кад на моме срцу туга, ко кам отежа камени, узавру питања у души: " За ког и за шта живети?"
На познату, сад, хитам стазу, твог трага бих да нађем траг, и позивам твој лик у души, од кога оста тек одсјај благ.
152