Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 138

Суштина поетике | часопис за књижевност
донећу ти све навике тешке гривне да смире
руке ти немирне све сумње да вежу нестално ти срце
донећу ти све радости јаке ко зачине истока
да те сломе и будеш тиха као река понорница
донећу ти цвеће наших небеса
донећу ти цвеће наше крви
донећу ти небо наше крви
донећу ти крв нашега цвећа
донећу ти крв наших небеса
донећу ти небо нашег цвећа
да кружиш у мени ко звезде што у ноћи смешно и
сметено круже
да си ми крвоток живота да си ми крвоток смрти.
Из књиге: Багдала, Нолит, Београд, 1965.
⪤
ПУНЕ СУ ОЧИ НОЋИ
Пуне су очи ноћи
Пуне су ноћи тог грозног црног меса људског
У тој узалудној чаши где смо ми само живац ватре.
У барци пуној крви кад пева најзад голуб први
Њихову светлост дај ми за врући врисак ових звезда.
А ја ћу ти дати парче по парче наше лажи
А ја ћу ти дати прегршт по прегршт ове неме страсти
А ја ћу ти дати капљу по капљу ове мртве дражи.
⪤
Извор Поезија суштине
138