Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 132
Суштина поетике | часопис за књижевност
располућене између исконске природе и императива
савременог друштва.
Интегришући фактор ових шест фрагмента у једну
приповедну целину јесте лајтмотив жене. Кројач прижељкује
прељу да својим ткањем помири супротности дана и ноћи, те
би кроз љубав своју драгу подмладио а себи вратио снагу и
мушкост. Ковач и пекар очекују да им жене роде потомке који
би наставили очево занимање, преносили доброту у
будућност, смејали се мирисом цвијећа и златастим сјајем
осмијеха. Кровопокривач је сам, вретенари су у друштву
вештица, млинари у кругу нагих вила. Укрштање фолклора,
словенске митологије и интернационалних мотива Успаване
лепотице и горских вила допуњују архетипску слику света.
Мелодија и ритам реченице одговарају суштини
поетике песме у прози. Поимање (граматичког) времена
приповедног света креће се у распону од вечног презента до
(добрих) потенцијала човекових могућности. Као акценат
једино је у последњем поетском одломку присутна неумитна
прошлост, где се бајколики свет принцеза претопио у свет
филмских глумица.
Наспрам хаоса савременог човека овде нам се јасним
говором сведочи о једној другој, општељудској позицији
мира, тишине, спокоја полузаборављених мајстора. Свака
одабрана мајсторија има магијски карактер инспирисан
трагањем за срећом, а узрок безбрижности одгонета се у
знању богатог наслеђа. Укорењена у балкански проседе,
поетска проза Ранка Павловића идентификује се као мелем,
блиска, препознатљива, истовремено понирући у симболички
и метафизички простор.
⪤
132