С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
прагматски је повезан са топосима космоса( вечности) и хаоса( ништавила). То уједно имплицира и разлику између привида и суштине, апсолутног и релативног принципа. У опозицији према болној, неизвесној емпиријској појављују се облици сна, сновиђења, халуцинација који управљају подсвесним психичким светом јунака и дају му извесни метафизички смисао( Хајм, Бен, Тракл).
Тематизација еротског и сексуалног искуства представља специфично подручје експресионистичког погледа на свет, посебно када је реч о прози. Овде је реч о антиномији телесно / духовно, односно мушко / женско. Веза између духа и телa, између чулне и спиритуалне љубави, ероса и етоса појављује се увек у заоштреним, амбивалентним категоријама. За експресионистичког аутора духовно по правилу има примат над телесним, жена се доживљава као антагонистичко биће чија снага може да угрози мушкарчев интегритет. Сексуалност се, с друге стране, користи да би се разобличио лажни грађански морал који почива на дволичности и елементарној бескрупулозности. Глорификација сексуалности је само привидна, јер јој експресионисти придају значење тријумфа над смрћу. Она губи одлике спонтане реакције у којој се два бића сједињују, већ означава границе самог бивствовања. Оваква еротика је извор тескобе, страха, фрустрације и патње( Ајнштајн, Вајс, Сак, Лихтенштајн, Јун). Овоме у прилог иде и доживљај жене као блуднице / девице и култ проститутке, као и приказивање различитих облика первертиране сексуалности што је, често, као код натуралиста, повезано са злочином.
У том смислу, стална борба између мушког и женског принципа одвија се у духу психоаналитичког тумачења К. Г. Јунга као вечити конфликт у борби за менталном превлашћу. Чежња за стапањем Анимуса и Аниме повезана је са топосом преображаја / метаморфозе( Кафка, О. Кокошка) што оличава и митска фигура Хермафродита. Његово цепање проузроковаће болну поделу на мушку и женску половину
128