Поглед | Душан Милијић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Поглед | Душан Милијић
ОВО ЈЕ( ЈУЖНА) СРБИЈА Аризани Ивана Ивановића
Симо Матавуљ оставио нам је Далматинца Пилипенду, Петар Кочић Босанца Давида Штрпца, Добрица Ћосић Моравце Катиће, Драгослав Михаиловић Ресавку Петрију, Данко Поповић Шумадинца Милутина.
Јужна Србија, не тако бучна након Коштанине песме и Ивкових ловачких прича, ипак је пустила од себе гласа преко Дољевчанина Санде из романа Аризани( 1982) Ивана Ивановића. У Санди се сажео и из њега букнуо сав пркос који са собом носе Пилипенда, Штрбац, Катићи, Петрија. Наслућујемо ту и будућег Милутина, с том разликом што Ивановићев роман непрестано одише ведрином и, такорећи, позитивном енергијом, док са романом Данка Поповића то дефинитивно неће бити случај.
Санда Аризан искаљује свој бес попут Пилипенде, бистар је попут Давида Штрпца, бори се попут Катићâ кад хоће да истраје у својим идејама, прича непресушно попут Петрије, а опет све то са једном неодољивом дозом хумора и оптимистичког погледа на живот, мада редовно са благом иронијом.
Ивановић је овим романом испричао не само историју фамилије Аризани, него и заједничку историју великог броја србијанских породица током и након Другог светског рата. Док чита роман, читалац са ових простора има осећај да слуша приповест свог деде који се добро сећа окупације, братоубилачког рата, револуције, мобилизације, сељачких задруга, амбициозних подухвата током индустријализације земље, а онда и постепеног пропадања села, појаве гастарбајтерства, најзад и повратка на онакав начин живота против кога је револуција и била подигнута.
122