Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 119

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
почео је са дрвета да виче: – Грак-грак-грак... Протестујући против свих који протестују опомињући све који не желе да га чују топлим бљак бљак – пројектилима
Да да-да баш ту гдје се и ја држим за главу догађајем затечен јер не знам како и кад ћу да завршим пјесму о двије малене школарке бубе што још ничим не показују да је вријеме за школу и вријеме да престану између двије бијеле линије зебре наочиглед засмијаних подлих облака да се
– Љубе

КАД ПОРАСТЕМ БИЋУ МАЛЕН КАО ТАЧКА
Кад сам видио једног човјека како спава на клупи у парку рекао сам: – Ал ' овај спава шетачи добацише: – Човјек је заклао сову
Кад чух једног простог човјека како испусти застрашујући прдеж рекох сам за себе: – Ал ' овај прдну шетачи добацише: – Не, човјек је пустио вјетар
Кад сам видио човјека како бјежи који је само час прије
119