Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 112

Суштина поетике | часопис за књижевност
Дио сам шуме. Вукови прилазе,
птице се гнијезде у мојој крошњи,
јелике ме милују гранама.
Баш ми је лијепо откад сам храст,
на излазак из шуме више и не помишљам.
⪤
БРЕЗА
Јутром одлази у шуму.
Под јеликама учи сунчанице
како да усркну сунчев зрак
када се начас појави кроз грање,
рујнице како да одшетају у бајку.
Под грабом учи мраве
како да засију поља пшенице
у својим мравињацима,
под јавором распјеване цврчке
како да сниме компакт диск.
Птице покушава научити
да лете не ширећи крила.
Када се умори,
постаје бреза
и дрхти на повјетарцу,
као њена мисао на оног
који не налази пут до срца шуме.
Пред сумрак
враћа се бјелопута
с њедрима пуним лишћа
на коме ће, ушушкана сном,
чекати јутро, да опет буде бреза.
112