С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
позоришту у нас буде: Негујте домаћу позоришну литературу. 18 Премијере домаће књижевности тако су ретке, да је пријатно забележити у њима што више нада, указати им што више помоћи у позоришту, видети топлоту наше публике, а било би заиста претерано очекивати од њих изванредне успехе. 19 Исказивао је став пун наде и охрабрења за домаћи театар: Ако није било уметности, било је бар позоришта јер домаће позориште тек треба дићи на европски ниво. 20
Када је реч о историјској драми, Црњански је уочавао оправданост играња Шекспировог Јулија Цезара и у савременим костимима, како су у то време чинили у Лондону. Историјска драма нагони своје гледаоце да преиспитују своја друштвена, национална, политичка схватања. Црњански је извесно разумео да се сазнање прошлости не може одвојити од сазнања садашњости и да глас историје налази одјека и у свести савременог гледаоца... Митови прошлости фиксирани у драмском делу постају вечни. Зато је своју историјску драму Конак, о последњем Обреновићу, Александру и Драги Машин, наменио публици свог времена. 21
Још као гимназијалцу у Темишвару, глума Пере Добриновића је Црњанском отворила нове хоризонте, метараван постојања: Али сам добро разумео, тим детињим мозгом да осим нашег кукања на гробљу и осим наше мале школе, у којој су ми једнако причали о спаљивању моштију, о набијању на колац, има још један свет у ком се игра и грли... појавила се на небу и друга Србија, сва завејана цвећем
18
Милош Црњански, Есеји I, Катинкини синови, у Дела Милоша Црњанског, Том десети, Задужбина Милоша Црњанског, Београд, 1999. године, 409. страна
19
Милош Црњански, Есеји I, Кајање, у Дела Милоша Црњанског, Том десети, Задужбина Милоша Црњанског, Београд, 1999. године, 389. страна
20
Милош Црњански, Есеји I, Крадљивац, у Дела Милоша Црњанског, Том десети, Задужбина Милоша Црњанског, Београд, 1999. године, 367. страна
21
Петар Марјановић, Црњански и позориште, Прометеј – Академија уметности, Нови Сад, Купола, Београд, 1995. године
100