С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
питања везана за приватни живот имала је увек исти одговор, благи тајанствени осмех и поглед Крина испод велова.
Са Добривојем се и даље виђала, али ређе. Обоје су имали значајне везе и били корисни једно другом. Знала је да још увек слика младе жене, и то јој није сметало. Она је искористила свој тренутак. И надоградила га мудрошћу.
— Грамзивице једна, успела си!— честитала је себи гласно се смејући.
Добри мој, неугасиви светлац међу свим лепим и мање лепим тајнама— често је, у самоћи, размишљала о данима кад му је позирала, о свему чему је научио, што јој је својом посебношћу донео и утемељио. Био је и остао непоновљива слатка тајна, укоренио се у души. Да ли је то била љубав или нешто друго?— није знала одговор.
— Живео, срећо моја! Лепи мој анђеле и добри мој ђаволе!— самозадовољно се смешила у тишини свог дома подижући чашу Вранца негде према светлацима у ноћи.
Вердијева Винска песма је разигравала мисли. Телефон је зазвонио. Неко је чуо њене жеље.
Сава Шумановић – Ајша( лежећи женски акт)
59