Реч уредника
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Реч уредника
Цењени читаоци , нећу да вас ни у шта уводим па ни у овај часопис . Верујем да сте ушли у његову намеру и суштину . Стога Уводну реч прекрштавам у Реч уредника , јер ћу повремено имати потребу да нешто кажем . У суштини , није ни важно шта је у наслову већ у тексту .
Недавно ми један песник на Фејсбуку рече да сам неталентован поета ( хајде то и да прихватим ), али написа да због мене млади беже од поезије као нечег превазиђеног . Е , то не могу и нећу да узмем као могућу истину нити да прећутим . Тачно је да пишем поезију везаног стиха користећи риму и од тога лично не могу , а богме и не желим да одступим . Ако би ми такво писање представљало мученички чин стварања , одустао бих .
Но , да се вратим младима . Сваком младом песнику који ми се обратио за савет , могу многи посведочити , прво сам говорио – бежите од римовања . Спутава . Али , говорио сам им да песма не може бити шутирање пивске конзерве , запишавање бандере или споменика , да поезија мора задржати мелодичку ноту , песма мора бити део њих без обзира о чему или о коме певали . Једном ми је једна млада песникиња у зачетку свог песниковања , кад сам рекао да су јој песме као причице , без мелодике са доста сувишних речи , рекла - тако се данас пише . А после дуже преписке ми је признала да она не уме да искаже то своје осећање са мање речи . Касније ми је била захвална што сам јој отворио пут ка суштинском у стварању песме . Али не рекох све ово због самољубља , већ због поезије и овог часописа као поруку младима да је Суштина поетике сасвим отворена за њихове песме и друге радове .
Од прошлог броја решили смо да часопис објављујемо као двоброј сваког парног месеца у години . Овај часопис има своје сталне сараднике који редовно пишу , имају своје
5