С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
КОВАЧ
Када му неко донесе какву алатку да је поправи, ковач прво из уста истисне ријеч и баци је у жар. Мијехом разгори ватру да се ријеч загрије до усијања. Онда је клијештима донесе на наковањ, па је ударцима чекића обликује до жељеног изгледа. Увјеривши се да је добио оно што жели, још врелу ријеч убаци у хладну воду, да је окали.
Ковач затим надланицом десне руке обрише зној са чела и ономе ко је донио алатку даје своју чврсту ријеч да ће посао обавити што боље зна и може.
Ако у међувремену наиђе каква жена, па још млада, он брзо обуче мајицу дугих рукава, да је не залуђује гаравим мишицама.
Снагу оштри у ковачници и чува је за жену коју је исковао искошеним погледом с одсјајем сребра са наковња.
Дјецу није исковао, родила му их је жена. Њима с посла доноси откивке пресвучене златастим сјајем осмијеха.
КРОВОПОКРИВАЧ
⌘
Греде, вјенчанице, рогови, летве, шиндра, цријеп, салонит...
Све то пада у понор тамних мисли кровопокривача када се сјети да кровом заклања плаветнило неба.
Често сједи на јеловим роговима, крај гомиле сложениих црепова, загледан у недогледне висине.
Како би лијепо било, мисли, да је небо слојевито. Попнеш се горе, изрежеш комад прозирног плаветнила, сиђеш и од њега направиш кров. Онда погледаш горе и видиш исто такво плаветнило. Ни соко бистрим погледом не би могао уочити одакле си узео онај слој.
29