Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 23
Суштина поетике | часопис за књижевност
Ево песника | Рајица Марковић
Тихо и стрпљиво, као молитва за давно нестале, Рајица
Марковић, песник српски и крагујевачки, натерао нас је
својом поезијом да сви застанемо и да се окренемо на једну
страну. Праву страну... Ту видимо једну стасалу, горостасну
песничку фигуру, која без устручавања, подилажења,
стрпљивошћу праведника, ниже своје песме отварајући нам
врата једног новог света. У том свету без Алисе и огледала,
загледан у небеса и у себе, песнички станује Рајица Марковић,
алијас Рајко Црвењак.
Небојша Грујић
4. јун 2009. Светлост
⌘
ЗРНО ПЕСКА
Зрно песка на морском брегу
Стена на којој се орлови легу
Путујем земљом од слова до слова
Нижем бројаницу благослова
Описујем свету у речи и слици
Како га черече зли послушници
И реч и слика прођу без трага
Ко је ту заљубљен у свога врага
Не види нико, нико не чује
Те слике које кроз песак брује
Зли би да с првим ветром нестанем
А ја да на брегу навек останем.
23