Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 20

Суштина поетике | часопис за књижевност
СЛОВО О НЕБЕСКИМ ДВЕРИМА
Ах, сини, сини, Сунце.
да огрејем руке,
да одагнам муке и бауке!
Узалуд.
Узалуд куцам у небеске двери
из магле ове густе,
изалуд лупам рукама зрачним
да златан зрак пропусте.
Кад се над Шлеском небеса затворе
ни сто Сунчевих кључева
не могу да их отворе.
Неће да их отворе.
Узалуд куцам.
Заган, 20. мај 1941.
⌘
ОСМЕХ
Сину муња и расцепа небо
– запалио се гром.
Кроз раздеран облак просу се пљусак
по песку, робљу и по сумору мом.
Ал' гле! Облак је каблом сву кишу зачас излио,
и сада барицу сваку пије по један дугин зрак.
А иза сузе моје и кроз решетке кише
20