С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
и говори о својим друговима у Београду и њиховим настојањима да се придруже борби за победу апсолутне слободе духа .
Своју поему Јавна птица , један од најзначајнијих надреалистичких текстова , објављује 1926 . а 1927 . анонимно и свој први текст у Политици , критику о о позоришној представи Видовдан Гаврила Принципа .
Као дописник листа Политика из Париза ( 1929-1930 ) извештава о културним дешавањима у позоришту , филму и другим уметностима . Враћа се 1930 . у Београд и ради у Политикином одељењу за праћење стране штампе . Са Марком Ристићем уређује странице посвећене уметности и књижевности , а после прелазу у спољнополитичку рубрику . Сарађује у надреалистичком алманаху Немогуће и Надреализам данас и овдје . Стаје иза надрелистичког манифеста објављеног у алманаху где је објавио и поему Пламен без смисла и Отворено писмо . Мобилисан је ( 1941- 1943 ) и са архивом Генералштаба повлачи се у Сарајево , одакле је добровољно отишао у заробљеништво ( Заган и Герлиц ). Из заробљеништва је донео збирку Песме из дневника заробљеника број 60211 ( 1947 ), мешавину поетске прозе и песама о ропству и страдању , чежњи за слободом , љубави према завичају , својим најближим и отаџбини , а настала је у најбољим традицијама српске слободарске поезије . Доноси и превод Расинове Федре , драматизацију приповетке Лазе Лазаревића Све ће то народ позлатити , и дневник који је водио свакодневно .
Главни уредник Политике постаје 1944 . и редовно сарађује у Борби , а 1948 . са Јованом Поповићем покреће Књижевне новине и постају његови главни уредници .
Дединац је био веома ангажован интелектуалац : водио је Југословенско драмско позориште у Београду као уметнички директор ( 1948-1953 ), именован је за саветника за културу у југословенској амбасади у Паризу ( 1953-1955 ),
15