С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
и говори о својим друговима у Београду и њиховим настојањима да се придруже борби за победу апсолутне слободе духа.
Своју поему Јавна птица, један од најзначајнијих надреалистичких текстова, објављује 1926. а 1927. анонимно и свој први текст у Политици, критику о о позоришној представи Видовдан Гаврила Принципа.
Као дописник листа Политика из Париза( 1929-1930) извештава о културним дешавањима у позоришту, филму и другим уметностима. Враћа се 1930. у Београд и ради у Политикином одељењу за праћење стране штампе. Са Марком Ристићем уређује странице посвећене уметности и књижевности, а после прелазу у спољнополитичку рубрику. Сарађује у надреалистичком алманаху Немогуће и Надреализам данас и овдје. Стаје иза надрелистичког манифеста објављеног у алманаху где је објавио и поему Пламен без смисла и Отворено писмо. Мобилисан је( 1941- 1943) и са архивом Генералштаба повлачи се у Сарајево, одакле је добровољно отишао у заробљеништво( Заган и Герлиц). Из заробљеништва је донео збирку Песме из дневника заробљеника број 60211( 1947), мешавину поетске прозе и песама о ропству и страдању, чежњи за слободом, љубави према завичају, својим најближим и отаџбини, а настала је у најбољим традицијама српске слободарске поезије. Доноси и превод Расинове Федре, драматизацију приповетке Лазе Лазаревића Све ће то народ позлатити, и дневник који је водио свакодневно.
Главни уредник Политике постаје 1944. и редовно сарађује у Борби, а 1948. са Јованом Поповићем покреће Књижевне новине и постају његови главни уредници.
Дединац је био веома ангажован интелектуалац: водио је Југословенско драмско позориште у Београду као уметнички директор( 1948-1953), именован је за саветника за културу у југословенској амбасади у Паризу( 1953-1955),
15