С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Прошло је неколико дана. Хрчака је било толико много у кавезу да су се пели једни другима на главу и леђа. Они већи су немилосрдно одгуривали мање од себе када би им продавац доносио храну и воду.
" Мамице, мамице, хоћу да ми купиш хрчке, желим да имам кућне љубимце!", молила је мајку лепа, златокоса девојчица. Пошто јој је тог дана био рођендан, мајка јој испуни жељу. " Хоћу оног жутог, види како је сладак, мама! А може и онај шарени са белом њушкицом...", изабра девојчица баш оне мале хрчке скоро одвојене од мајке. Трљајући задовољно дланове, стрпа продавац преплашене хрчке у нови кавез са свом пратећом опремом.
Прва ноћ у кући девојчице је била чудесна! Није било гурања, уједања, гребања, скакања на главу... хрчци су весело трчкарали по кавезу, повремено се частећи обилном храном. Јурцали су по неким степеницама, играли жмурке кријући се у посебним тунелчићима. Уживали су тако неколико дана, а онда се њихова радост мало помало – угасила.
Жути хрчак се завукао у цев и није хтео да изађе. Шарени се попео на котур са степеницама и није хтео да сиђе. " Хоћу код маме ", проговори једног дана жути. " Како то мислиш, девојчица ће бити тужна ако одемо ", одговори шарени. " Схватиће, она је са својом мамом. Можда јој мама купи нешто друго... рибице на пример. Њима је потребна само вода, оне не траже да се милују, чешкају..."
Договорише се хрчци и једне ноћи, док су сви у кући мирно спавали, побегоше. " Пет – шоп " радња је била у близини. Под окриљем мрака пронађоше улаз јер су врата била стара, напукла са сасвим довољним отвором при дну.
Кад су се појавили, настаде велика узбуна и бука међу птицама и животињама. " Гра – гра! Како сте се ослободили? Ах, ослободите и мене, бићу вам захвалан до краја живота ", повика ара. " И нас, и нас!", укључише се папигице. " Како је јадан живот у кавезу са решеткама и без неба!" А тек њихова
146