Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 116

Суштина поетике | часопис за књижевност
ЖАН: Ууаааууу, како је лијепа ова земља. Волио бих да
живим у њој!
Идући тако наишао је тако на једну старију кућицу. Жан
је ушао у ту кућицу и видио је једног чобанина који је лежао у
свом кревету и спавао. Чобанин се пробудио и почео да
разговара са Жаном.
ЧОБАНИН: Здраво синко. Откуд ти сликаре што си ме
насликао?
Жан му је испричао како је дошао. Чобанин га је угостио и
испратио даље на пут.
ЖАН: Желим да се вратим. Досадило ми је овдје да
будем.
У том тренутку, чаробњак га је вратио у његову салу за
сликање.
ЧАРОБЊАК: Хоћеш ли ме сада научити да сликам?
ЖАН: Хоћу.
ЧАРОБЊАК: Одлично, одмах ме научи.
ЖАН: Ево сада крећемо.
Заједно су нацртали слику коју су уоквирили и ставили у
Жанову салу. Њихова заједничка слика у сали била је највећа.
Тако се чаробњаку остварила жеља и научио је да слика.
Катарина Шикман и Здравка Ђукић
⌘
Радови су ученика V 1 разреда ОШ Змај Јова
Јовановић из Бањалуке. За часопис радове послала Јелена
Глишић, њихова учитељица.
116