Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 11

Суштина поетике | часопис за књижевност
БОГОРОДИЦИ МИЛОЈ
Зазвонилa тешка звона
У цркви милостиве Богородице
Запојмо заједно у миру сви
Да спокој нађемо у себи
Утеши нас Мајко
Сузама својим
Ако грех је
Што исконски га волим
Звони
У ушима
Одзвања глас твој
Богородице,
Зашто није мој
Волим га
Као Теби анђели
Кад слећу на рамена
Волим га нежно
Тихо
Полако
Као дан што у ноћи дрема
Богородице,
Ти љубав разумеш
И сузе моје на длан кад падну
Помози да преболим
Да немир и чежњу смирим
О њему
Као о небу зборим
11