С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
празним речитативом, иштући да се и наше жртве за крст часни и веру ришћанску убележе у календаре светомученика( Рекли бисмо, бар поред јудејских).
ТЕМЕ и слике исказане су разноврсним стиховима, бритким, духовитим и промишљеним језиком( Р. Барт) у разноликим ритмовима матерње мелодике.
Са неколико изузетака, песме су у два, три, четири или више стихова. Стиховима ритмизира језичке исказе којима пева на вишем необичном нивоу од обичног говора, којим чара, заноси зачудно. Неки подсећају на раније текстуре ауторове и бивају протекст већ читаном.
Етимологија и СТИЛ су без угледања( антипротезе) и одражавају песничку уметничку способност па и онда кад нису доследни правилима књижевне и граматичке теорије. То се односи и на изостављање правописних знакова и знакова интерпункције, места рима и украса, што су у понеком делу чинили Т. Милошевић и В. Стевановић, те ће цезуре и нагласке прочитати онај који зна да разуме лепоту песме и воли поезију.
Богат и једар ЈЕЗИК којим је спевана ова збирка јесте језик особеног народа; живи језик који је у Великој уобичајен и њиме се обогаћује. Такође, у песмама има симболике, метафора, атрибута, којима се обзнањују и проширују скривена места у текстурама. Песник је упесмио песму у посебну ФОРМУ, филозофичне исказе, сентенце, синтагме и тиме учинио још чуднијим мотиве, речене углавном насловима песама, покривши их од тривијалног заштитном копреном.
Иако неки његов стих заличи на стих Васка Попе, разуме се да је поета сазревао и у постомодернизму, а не да је његова парадигма. Попине речи су песма, а код Раденка су изрази унутрашњег и спољашњег света и смисла, сигнали онога што јесте и није. Он се игра слободно развијајући језик и значења асоцијација.
106