�
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
— Сада ћеш да осетиш колико издаја боли— поново је зарио оштрицу између њених ребара. Поново. И поново. Крв је почела да излази из њених уста. Престала је да се опире. Њено срце је престало да куца. Држао је њено беживотно тело.
— Видиш, Симона? Ипак ћу показати милост, нећу те оставити да полако умиреш од глади у тамници или од страха од пацова. Умем да будем милосрдан— пустио је да њено тело падне на прљави под на коме се већ налазила локва крви.
Изашао је из тамнице и закључао је. Искрао се из замка, побегао. Укрцао се на први брод и отпловио преко океана. Није се врећао десетак година из страха да не буде обешен за убиство. Када се коначно вратио, замак је био разрушен, а докази злочина заувек затрпани испод рушевина. Коначно је био безбедан. Његова тајна је остала сакривена наредних 216 година.
О СПИСАТЕЉИЦИ
�
Сенада Мешковић
Рођена је 1989. године у Суботици, дипломирала је право 2012. године, писањем као хобијем се бави од четвртог разреда основне школе, и још од основне школе највећа жеља јој је да буде писац. Воли књижевност, историју, архитектуру, историју уметности и шпански језик.
Пише романе и кратке приче у нади да ће једног дана објавити књигу, и учествује на књижевним конкурсима. Први рад јој је објављен 2007. у Годишњаку поводом 100 година средње Економске школе Боса Милићевић у Суботици.
Живи у Суботици. � 82