С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ЖЕНА
НА КАМЕНУ | ИВО АНДРИЋ
… за велике и тешке промене свог живота човек не би могао никад да каже тачно кад су почеле . Час изгледа као да су одувек биле ту , час опет као да су се малочас појавиле и откриле његовим очима . Затим , то је подмукло и варљиво . Та мука изгледа понекад тешка , опипљива , једина и велика , као црна планина која заклања свет и неће се никад променити ни померити с места . А затим дођу дани и читаве недеље кад изгледа да планине и нема , да није никада ни била , да не може уопште бити . Док једног дана , једног трена , не искрсне опет и не испречи се пред нама , стварна , огромна , већа и црња него што је била пре тог кратког и варљивог затиша и олакшања .
Коста Хакман – Андрићев портрет
76