С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ЖЕНА
НА КАМЕНУ | ИВО АНДРИЋ
… за велике и тешке промене свог живота човек не би могао никад да каже тачно кад су почеле. Час изгледа као да су одувек биле ту, час опет као да су се малочас појавиле и откриле његовим очима. Затим, то је подмукло и варљиво. Та мука изгледа понекад тешка, опипљива, једина и велика, као црна планина која заклања свет и неће се никад променити ни померити с места. А затим дођу дани и читаве недеље кад изгледа да планине и нема, да није никада ни била, да не може уопште бити. Док једног дана, једног трена, не искрсне опет и не испречи се пред нама, стварна, огромна, већа и црња него што је била пре тог кратког и варљивог затиша и олакшања.
Коста Хакман – Андрићев портрет
76