Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 7
Суштина поетике | часопис за књижевност
Ј ЕДНА ПЕСМА | А НЂЕЛКО З АБЛАЋАНСКИ
КАД ПРОЂЕ
Једном – кад случајно дође пролеће
И у грудима напупе ми јорговани
Ти сигурно бићеш корак иза среће
Голе, хладне душе кô јесењи дани
Једном – кад упознаш жудње истину
Неповрат кô коб куцаће на врата
И ничег неће бити чак ни у вину
Мог пролећа, твог доба од злата
Једном – кад ти све будем смео рећи
Све истине, све лажи, све прећутано
Страх неће бити мањи ни понос већи
Ни моје теби, ни твоје мени дано
Једном – кад ми се јесен опет врати
Твој мај ће септембру пружити руке
Јутру сваком звониће сутона сати
И нико неће чути жудње јауке
7