ПОХВАЛА ЖИВОТУ | БОБАН МИЛЕНКОВИЋ
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ПОХВАЛА ЖИВОТУ | БОБАН МИЛЕНКОВИЋ
ЗУМБУЛ
Зумбул у саксији – заборављен од прошле године поред перунике из Србије – процветао. Од купљене, хибридне, лепоте није му остало ништа, али му се луковица размножила. Вратио му се првобитни цвет, ређи од купљеног, али крупнији и слободнији.
Не тражи много воде, и из расположиве земље даје максимум живота у бетонској и каменитој средини где му је саксија стављена. Не буни се на нечију одлуку да ту буде, већ слави живот. Ствара сам себи подлогу, у којој бујају његови потомци.
Има се утисак да би зумбул, у случају да му понестане услова за живот, сам себе искључио – не убио – до прве прилике да се опет укључи. Око њега буја један велики свет у малом. Бубице, неке ситне зелене травке у његовој сенци – једном речју земља у малом.
Стварно је мало потребно да живот буја, а много је потребно да се убије. Да! Ипак је лакше посадити зумбул него бетонирати земљу на све стране!
О ПИСЦУ
�
Бобан Миленковић, протојереј ставрофор, рођен 2. 11. 1970. у Крушевцу, село Мајдево, завршио Српску Православну Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену 1990. године. Од 1997. године је ожењен Марином Милановић и исте године рукоположен и постављен за пароха у Великој Врбници код Крушевца. Године 59