С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Милана Будисављевића и Грке капи( 2013) Милана Прибићевића.
Његови есеји, приповетке и делови романа превођени су на енглески, немачки, пољски и украјински језик, а књига приповедака Молски акорди преведена је 2011. године на македонски језик.
� Шта мислите о тренутном стању у књижевности?
Наша књижевност је толико разуђена да је тешко сагледати све њене токове. Једва приметно се одвија смена књижевних генерација, како у прозном изразу, тако и на поетској сцени. То доноси и нови сензибилитет и однос према књижевности и схватање њеног места у друштву. Књижевност је демократизована до нераспознавања;( о) лако се штампају књиге и још лакше објављују књижевни текстови. Поред класичних, штампаних новина и часописа, појављује се велим број електронских сајтова и портала, док друштвене мреже постају легитимна места на којима се презентују књижевни радови. Парадоскално је да и поред тога, књижевност постаје све невидљивија и неважнија у животима наших савременика.
� Кога од савремених писаца сматрате неправедно запостављеним на књижевној сцени, а кога неправедно популаризованим?
Та појава је присутна од кад постоји књижевност. По правилу, увек су неправедно запостављени писци који не повлађују тренутном укусу публике, а она је увек просечна, поводљива агресивним маркетингом и ванкњижевним разлозима. Права књижевост је увек намењена одабранима, људима којима је књига насушна потреба, а не пука разбибрига и средство за забаву и опуштање.
23