Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 19

Суштина поетике | часопис за књижевност
XIV
Безимено предаје вечности стихове ове
преузете из небеске књиге постања
чијим странама чете ада злослове
и проричу последња благостања.
А горњи светови сијају сјајем
утехе писмена што знају тишину
проливену океанским просторним бескрајем
што за себе тражи посебну маргину.
За испис онога што није реч једна
већ времена црта личног трајања
душа тог писара чедна
откида од монашке ризе постојања
парчад неба за друге душе тек досељене,
у име стихова и целе васељене.
Магистрале
У име стихова и целе васељене
ја имено м многим раб милосног Бога
исписујем ову књигу поетске суштине
у венцу калиграфског метра и слога.
Ох ох ох на маргини овог века
по налогу промисли поете творца
невештом руком која на благослов чека
јединог истине светлоносца.
Будући да сам и сам земља и трава,
а отаџбином зовем једино гроб,
молим вас, оци и браћо, на одру који спава
нек вашом молитвом отпочине роб:
граматик, чатац, поета, утеха који се зове,
(безимено предаје вечности стихове ове).
19