Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | страница 183

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
али у моменту док траје, у чуду случајности свог постанка, у том опчињавајућем бљештавилу, она обасјава душу и допире до њених тананих струна. Вибрира њима. Гради субјективну стварност. И јесте опсена. Јесте варка. Али је лепа. То ваљда нешто значи. А ја, ко сам? Па зависник од тих кратковеких трикова чула и природе, ништа друкчији од уживалаца опојних наркотика, осећам сваким живцем и дамаром њихову безначајну радост док поиграва лако, као пена на врховима таласа. То је све. Е, а што се тиче оних крупнијих обмана и самообмана, оне већ нису мој извор напајања, са њима сам одавно раскрстио. Моја стварност је на дну шешира. Кад смо код њега, да видим, да ли се ишта накупило у њему данас. Мршав улов. Једва за цигаре. Тја, шта да се ради. Биће боље сутра.
( Богаљ је сакупио новац из масног, прљавог шешира испред себе, дохватио штаке, полако се придигао уз помоћ њих и ослонио на дрвене наставке прикачене за патрљке својих ногу. Споро и тешко пробијао се кроз густе редове пролазника у Кнез Михаиловој улици.) Па добро, мало сам лагао. Немам ни ципеле за оне јесење кише, немам на шта да их обујем. Није све баш као у песми. Кад је живот и био песма? И ко то може да живи а да не лаже? Некад сам мислио да је то могуће. Али, јесам ли то био ја? Ко је био тај млади човек што се, у касне вечери, састајао са њом, чекао је испод плавих светиљки, стрепео од сваког сусрета а удисао га жудно као ваздух после кише? Златни дечко који обећава, пред којим је читав живот као на длану, и сви путеви му отворени... Само да изабере, само да ступи, закорачи... Паметнији је од других, искренији, даље види, дубље осећа, племенитије пати... Но, други су журно грабили напред, док је он негде, некако застао. И полако, као светећи се себи, почео је да се одриче једне по једне ствари. Је ли имао права да олако одбацује прилике које су искрсавале пред њим, да се не бори ни за једну, да одустане и преда се пре времена, пре но што је права игра заправо и отпочела? Можда, да је она стала уз њега, да му као принцеза из народних бајки пољупцем поврати снагу у тренутку
183