Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 14
Суштина поетике | часопис за књижевност
аутореференцијалност. Једино књижевно дело може себе
поетички да одреди. Аутопоетика је термин израстао из
термина поетика и иманентна поетика.
Аутопоетику као слој у књижевном делу дефинисао је
Игор Перишић видећи је још као карактеристику
постмодернистичке књижевности тј. њено доминантно
обележје којим се на нов начин проблематизује и природа
текста и природа света о којем текст говори. 8 Аутопоетика
је присутна у делу у којем је иманентна поетика изузетно
видљива. Сама имагологија је млада дисциплина у оквиру
компаративног изучавања књижевности.
Сагледавајући књижевни дискурс неопходно је
разјаснити непосредну везу са стварношћу. Корелација
између књижевног дискурса и дискурса о књижевности
реализује се на равни стварносног који паралелно, али на
различите начине, управљају и стваралачким и читалачким
процесом без обзира што сваки има своје стварносно
полазиште. 9
Књижевно дело се ствара по моделу друштвене свести и
друштвене средине у којој настаје. 10
Појам модела
успоставља сагласност између два оквира, суштинског
оквира књижевног дела и културолошког обрасца. Суштина
поезије је путовање и трагање за смислом постојања.
Игор Перишић, Прилог за дефиницију термина аутопоетика, Књижевна историја,
XXXVII, 2005, 127, стр. 626.
9
Младен Шукало, Одмрзавање језика, Графид Бања Лука и Просвета, Београд, 2002, стр. 9.
10
Како то наглашава Нортроп Фрај, задатак критичара представља показивање примера
како се човек од укуса користи књижевношћу и како је вреднује, чиме ће се означити на
који се начин књижевност може стопити с друштвом ... Отуд и потиче Фрајев закључак
како се свака хијерархија вриједности заснива на прикривеној друштвеној, моралној или
интелектуалној аналогији. Младен Шукало, Одмрзавање језика, Графид Бања Лука и
Просвета, Београд, 2002, стр. 25.
8
14