С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
лепота руку , лепота косе , лепота покрета ... живо је у сећању , ако се изгуби , тражи се . Увек и свуда . Такве природе као Осман не могу , нити покушавају да се отму од тог сна о лепоти . Ако га изгубе , очајнички га траже јер , без њега нема ни смисла живота . Зато у Осману већ сви одавно виде лудака , који по десет пута дневно протрчи свима улицама , загледајући свако ћоше , а затим се , не говорећи ником ништа , враћа кући и пада лицем на земљу , и плаче ...
О СПИСАТЕЉИЦИ
� Светлана Митић
Рођена je 20 . јуна 1955 . године у Београду . Због посла родитеља одрасла је на Косову и Метохији , у Призрену . Након завршетка гимназије у том граду , као дете просветних радника и велики љубитељ књижевности , опредељује се за рад у просвети , те је 1978 . године дипломирала на Филозофском факултету у Приштини , одсек Југословенска књижевност и српски језик . Као просветни радник радила је у Косовској Митровици и Борчи . Од
2012 . године је у пензији .
Још као студент почела је да пише песме , есеје и друге краће форме . Из љубави према најмлађима кренула је да пише приче за децу 2014 . године .
�
137