С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ОДСЈЕЧЦИ ЖИВОТА
Потајна слабост и жудња ка срећи, скривене мисли у боји љубави, њен поглед некад све што знаде рећи, још једном само да је да се јави. 14
( Владислав Петковић Дис)
У доби касној када сунце зађе тужни ће поток у сузама тећи, све грешке живота разносе лађе, потајна слабост и жудња ка срећи.
Сјећања болна стару љубав врате, душа се опире суровој јави, пјесма се точи у минуле сате, скривене мисли у боји љубави.
Љепоте дах због љубави продише, крвави мјесец у сутон је већи, животне одсјечке умјетник пише, њен поглед некад све што знаде рећи.
Можда опет срце снажно закуца кад животне боли киша удави, поноћни лахор на врата покуца, још једном само да је да се јави.
14 Владислав Петковић Дис: Утопљене душе( друга строфа)
132