С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Судбина се Лазареве Србије навалила на нејака плећа Оливерина . Најмлађу од свих , а у њеним рукама нам леже животи . Убивши Јакуба , наоштрио је Бајазит зубе на ово нејачи што нам остало . На младога деспота , и уцвиљене жене . И није ми што нас као стоку гледају , децу отимају , жене злостављају , него што ми манастире и цркве отеше . Што ми на Бога навалише и фреске свете огулише . Није ми и што нам зидине града присвојише , но што ми речи потурчише и забранише да се дичим својим крстом . И народну ми ношњу забранише , обукоше у димије и шалваре , и себе за господаре мени одредише .
Хоћеш ли се , Оливера , и ти на то привићи , народ заборавити и отаџбину Отровници дати ? Како ћеш се са убицом носити , или ћеш родити синове да наставе очева освајања ? Да ли ћеш и брата њему у руке предати , мајку заборавити , или ћеш се женском лукавошћу из тога извући ? Вазали постасмо , а где ће нам достојанство и образ ? Где нам је царевина коју Душан муком стече ? Кнежевина коју Лазар хтеде да брани до последњег даха ? Шта ћемо оставити генерацијама будућим ? Да уче из пораза или из вазалства ?
О СПИСАТЕЉИЦИ
�
Дијана Тошић
Рођена je 16 . јула 1991 . године у Београду . Завршила је гимназију у Чачку , где је примећен њен рад у драмској секцији . Од малих ногу учествовала је на бројним такмичењима у рецитовању поезије и лепог говора . Љубав према књижевности навела ју је да дипломира на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу , на катедри за Српски језик и књижевност .
Пише прозу , а своје књижевне узоре проналази у Достојевском , Андрићу , Селимовићу , грчкој и египатској митологији . Плесне сандале заменила је мастилом и пером .
128