Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 111
Суштина поетике | часопис за књижевност
Иструлиће грожђе
до пролећа
и крушку ће пождерати
црви,
не верујем оном
што је срећа,
а да није створено у крви.
Не верујем
да ћу икад стићи
све, што сам вам некад
обећао,
јер пре тога – мирно ћу
отићи
и неће ми, неће бити
жао.
Не верујем више теби
драга,
лакомо ти открих све
слабости
нек све иде бестрага,
до врага,
нека иде,
са нашом младости.
ОДРИЧЕМ СЕ СВЕГА
Јавно се одричем сваке истине,
ја, кô сви сужњи,
сањар без части,
у царству снова од паучине,
стрела у пети сваке власти.
111