ТРИ ПЕСМЕ | ВЛАДАН САВИЋ
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ТРИ ПЕСМЕ | ВЛАДАН САВИЋ
ШТО ЋУТИШ ПЕСНИЧЕ
Што ћутиш песниче, немо, пред смрћу и силама мрака кад видиш, да свакога дана ниче нова гробница ил ' свежа рака? Да зимује код нас, дође та кучка хладног беспућа изгладнела, да пронађе спас у јазбини ископаној иза задњих кућа.
Изникла као коровско зрно које ветрови из пакла догоне, већ пусте улице завила у црно и све, одједном, у исти гроб тоне. Често се ноћу спусти у село празног стомака, спалих грбина; у топле куће ушавши смело, отима – некоме оца, некоме сина.
Где она згази, трава не ниче... Што ћутиш, песниче?
108