С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
гурнуло у груди. Ударила је леђима о зид. Ошамућена, парализована изненађењем и страхом, сљедеће што је осјетила било је повлачење преко ограде. Неспособна да се одупре, падала је препуштајући се благој несвјестици. Затворених очију, осјећала је како вјетар односи шал и шибље које је гребе по лицу и рукама.
Без представе о томе колико је времена прошло, отворила је очи. Лежала је на гомили влажног лишћа. Није било уличних свјетиљки које би јој заклањале поглед на пун мјесец. Видјела га је сасвим добро кроз шуму голих грана. Први пут није била срећна због тога. Осјећала је оштар бол у прстима десне руке. Оно што је под мјесечином могла да види било је застрашујуће. Палца и кажипрста није било, били су откинути, ишчупани. Врисак се прoломио празнином која се око ње разастирала. Срце је почело пријетећи да лупа све јаче, заглушујући јој уши и стежући врат. Покушала је да поцијепа ногавицу панталона којом би умотала руку и зауставила крварење, али безуспјешно, рука је била преслаба за грубо платно.
Звјерајући панично око себе и стежући окрвављену руку, на два метра удаљености угледала је кућну мачку како мирно сједи и посматра је лижући десну шапу. Осјећајући њен поглед на себи, мачка се потпуно умирила. Била је то мачка њеног оца, иста она с којом се у касном дјетињству радо играла. Наранџаста, крупна, зелених очију, породична мезимица коју је отац случајно прегазио аутомобилом излазећи једне вечери из гараже.
Заборавивши на бол и крв која је липтала из рана на руци, сједећи се вукла уназад ломећи тежином тијела ситне гранчице. Папуче које је имала на ногама спале су и остале у лишћу. Мачка је мирно посматрала све до тренутка када је она покушала да устане. Тада је скочила заривши јој оштре канџе дубоко у леђа, а затим је наставила да се пење према врату кезећи зубе и сабласно фркћући. Угризла ју је за десно
101