Број 39 - Суштина поетике |часопис за књижевност. | Page 94

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Из уста њихових извире отров, те земљу твоју са њиме шкропе.
Докле ћеш стајати човјече брате? Зар ћеш да пустиш да газе гробове? На кости твојих предака славних излију своје гњиле дробове?
Подигни главу, устани горе. Немој да чекаш човјече брате. Крени да браниш ту свету земљу, коју су звијери почеле да блате.
Има у теби још нечег људског, у теби тече предака крв, ако сад клекнеш пред пошасти овом( п) остаћеш само смрдљива стрв.

94