С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
УЗДАРЈЕ
Чујем лелек јечи овом ријеком тајном, И јуче и сјутра, њен вал, данас носи, Над њом старац кука над младошћу сјајном, Она прождре свијет, сав се у њој баци.
Сва сјетила у једном, трену, нека стану, И тај трен ће дисат оном истом сјетом. Све страсти нека у један мах плану, Изгорјеће све, истом том празнином.
Преображај љубим, из ништа живот рађа, Живот је уздарје иза ког разум влада, Пролазност је недогледног ока умишљеније, Ријека се улива, и престаће да тече.
Саша Кнежевић
Андре Лот, Портрет жене, 1925
85