С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ЏЕЗ
На врховима прстију, окрећеш се по паркету, мало припита, мало сама од себе у мени будиш смисао.
Сваким окретом постаје луђе. Злице! Пожелим да узмем часове играња, па да се исто тако вртим као вртешка.
Штета – не можеш да пушиш, знам само да ти стоји и мени годи као да летимо за Сан Франциско. или купујемо клавир.
Све ме некако покреће. Не умијем дефинисати, већ само осјећати, или можда дочарати као лет на облаку док су ми чула појачана, оргазам сваке секунде милује удове и расипа се.
Мирис чорбе, зрак сунца, медитација и слика из дјетињства. Додаћемо грамофон и плочу која успорава, као да се чини крај је, а можда додати – сат је откуцао три после поноћи.
Лука Минић 79