Поезија наших дана
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Поезија наших дана
МОЛИТВА( оцу)
боже, дај ми снаге да убедим очи пре но ко зна које повечерје мине, да није слобода када нога крочи по крвавој трави туђе очевине.
боже, дај ми снаге да објасним души што толико бола мора да преживи, и када се небо на душмане сруши да не криви оне који нису криви.
невиног да прође рука осветника, уморно од клетви грло да заћути, да престане песма чизама војника, јецаја ни крика да не могу чути.
боже, дај ми снаге да усправан стојим испод канонада, крај крвавих река, да и после свега још увек постојим наслоњен на бедне остатке човека.
јер ја сам тај који не верује ножу, мене, само мене јецај деце гуши, ја сам тај што трга одећу и кожу да отвори нове путоказе души.
77