С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
— Наравно да можете да сазнате. Марлена Хантли.— Изненадили сте ме. То значи да нисте дошли због бодежа.— Не, али бодеж је леп бонус. Дошла сам због мемоара и писма.
— Ливијини потомци желе да избришу њено име из историје?— био је заинтригиран. Свиђало му се како га је Алина надмудрила.
— То већ не могу да вам кажем— одлично је одглумила жаљење.— Лепо сте ме превеслали, госпођице Мартен.— Није моја кривица што сте ме потценили— рекла је недужно се осмехнувши.
— Али, и даље остајем при ономе што сам рекао раније. Радујем се будућој сарадњи са вама. Уколико сте заинтересовани, желео бих да вас ангажујем приликом обогаћивања моје личне колекције.
— Када будете желели да ме ангажујете, дођите у моју канцеларију, па ћемо се договорити око детаља. А сада бих морала да пођем. До виђења, господине Паркеру.— Видећемо се ускоро, госпођице Мартен. Након Алининог одласка, Вилијам Паркер је дуго размишљао о њој. Закључио је да је Алина Мартен особа коју би радо желео да има на свом платном списку, имала је квалитете које је ценио, а један од њих је био и тај да је увек обављала посао за који је плаћена. Знао је да ако њој повери да му набави неки уметнички предмет који жели, да ће га и добити без обзира на цену. 36