С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ПЕСМЕ ИЗ ЗБИРКЕ ДРУГИМ РЕЧИМА Слађане Миленковић
ПАНОНСКИ СРЕМ
Страсне речи не говори ноћ, већ дан кад се попне уз скуте неба. У равнице кори затворено језеро копни
и последњи траг Панонског мора с њим. Глазура пропасти на точкове времена пада, ни чеза нема од скора и панонске лађе другим морима плове.
Лето се расуло по житу. Ужарена зрна у небо лете кад водена деца у ватрено време
жању плод ватре у старом риту. Ласте се само сећају да је у зеленој шкољци равнице био затворен плави бисер сете.
●
СТРАЖИЛОВО
Светлост са врха, кад се погледа на другу страну присој.
На рубовима ногавица – стражиловска земља, фини вео корацима.
28