С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
У круг , у круг , у круг . Још један дах , још један стих , још једна кап , још један отпроздрав .
У светлим мољенима недостижних еона што нанизале су године , падам све дубље , све ниже .
Тежак сам са твојим кофером у руци . Толико да те овако сужањски , песнички призивам .
Ко зна у којим смо се световима већ видели , са шапатом у сну . Колико смо молитви заједно клечећи обновили . На далеким обалама жеља још верујем у твоје обрисе .
Рекла си костима у којима те носим : Да ! Надо ! Надо ! Сенка си као најтежа јутарња уморна глувоћа ! А тако те жарко гледам урањајући у себе …
●
23