Духовна поезија | Десанка Ристић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Духовна поезија | Десанка Ристић
ОСТРОШКО ОКО
Ноћ младог месеца над стеном острошком и гнездом орла Сунце у каменој постељи два поклона и целивање кивота скрушено устрептало
Острошко око у моје загледано Истину огледа Време не постоји само трајање утехом пресвлачим кајање
Чекам знак кад сам спремна Христовим телом и крвљу се удостојити док је душа шапутала у коси се гнездио ветар у души мир
●
133